Најдуже путовање почиње првим кораком

Развој система даљинског грејања у Новом Саду

Историјат сваког предузећа је јединствен, а самим тим је и историја Новосадске топлане непоновљива. Захваљујући дугогодишњем преданом раду и искуству висококвалификованих стручњака тог предузећа у Новом Саду је створен разгранат  систем даљинског грејања, који се и данас стално модернизује и унапређује у циљу побољшања квалитета испоруке топлотне енергије.

Развој  система даљинског грејања Новог Сада је започео 1961. године када су парни котлови старе електричне централе, лоциране у близини бивше железничке станице, били искоришћени за грејање нових вишепородичних зграда на градском подручју Грбавица. Исте године, 25. септембра основана је и Новосадска топлана у саставу предузећа за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина“.

Први кораци у развоју система даљинског грејања зграда били су учињени у јужном делу Новог Сада.  Изградњом топловодне мреже према Грбавици на коју је, без подстаница, прикључен 491 стан, а затим и изградњом паровода намењеног за грејање Пољопривредног факултета и вреловодног огранка ка центру града, формиран је најстарији градски систем  „Југ“. Тај систем грејања је, услед интензивне изградње града, обезбедио само делимично решавање проблема градског грејања. Због тога је, у складу са ГУП-1963, започета израда „Студије о снабдевању топлотном енергијом за грејање Новог Сада“.

Изградњом вишепородичних стамбених и јавних зграда на северном градском подручју, 1965. године, у близини нове железничке станице, створена је потреба за изградњом Топлане „Север“. Исте те године је завршен и први плански документ о снабдевању топлотном енергијом за грејање града – студија „Топлификација и гасификација Новог Сада“ – у којем су први пут дефинисане границе градских подручја за грејање из топлификационог и гасификационог система и одређен је дугорочни концепт развоја система грејања дела града на левој обали Дунава. Такође, планирана је изградња термоелектране-топлане (ТЕ-ТО) као базног извора за грејање града и подручних топлана као вршних извора.

Први вреловодни котао на Топлани „Југ“ је изграђен 1966. године, а у наредној години је паровод за грејање Пољопривредног факултета замењен вреловодом.

Топлане „Југ“ и „Север“ су прикључене на нови магистрални гасовод Елемир-Беочин 1968. године. Коришћење природног гаса, уместо мазута као основног енергента за грејање града, симболизовало је почетак нове ере у систему даљинског грејања. Исте те године, урађен је и „Идејни пројекат топлотне мреже за грејање Подбаре“, који је означио почетак развоја трећег конзумног подручја и градског система грејања у источном делу Новог Сада. Две године касније, на Подбари је изграђен део вреловодне мреже за грејање зграда и пуштена у погон Топлана „Исток“.

Прва фаза изградње „Термоелектране-топлане Нови Сад“ је завршена 1981. године. Наредне године је изграђен транзитни и повезни вод да би Топлана „Исток“ била прикључена на ТЕ-ТО, а прва испорука топлотне енергије за грејање подручја Топлане „Исток“, из комбиноване производње електричне и топлотне енергије у „ТЕ-ТО Нови Сад“, започета је у октобру 1982. године.

Топлана „Запад“ је изграђена и пуштена у погон 1983. године као четврти градски систем и као други систем са троцевном вреловодном мрежом и директним подстаницама за грејање зграда и индиректним подстаницама у зградама за централну припрему топле потрошне воде. Исте 1983. године, започет је и развој система даљинског грејања на десној обали Дунава. Изграђен је пети градски систем ТО „Петрoварадин“ са двоцевном мрежом, која је намењена само за грејање зграда.

Друга фаза изградње „ТЕ-ТО Нови Сад“ је завршена 1984. године. Следеће, 1985. године, реконструисане су ТО „Југ“ и ТО „Исток“ тако што су добиле улогу градских прикључних станица за поврат воде у ТЕ-ТО. Изграђена је и Главна разделна станица за планирану деобу полазне воде из ТЕ-ТО према ТО „Север“, ТО „Југ“ и ТО „Исток“. Исте године, изграђен је повезни вод ГРС – ТО „Југ“ и већ у новембру је започела испорука топлотне енергије из комбиноване производње електричне и топлотне енергије у „ТЕ-ТО Нови Сад“ за конзумно подручје Топлане „Југ“.

На захтев Скупштине општине Сремски Карловци и по налогу Градске управе Новог Сада, Новосадска топлана је, 1987. године, преузела обавезу погона и одржавања Топлане „Дудара“ у Сремским Карловцима.Четири године касније, 1991. године, изграђена је привремена котларница за грејање ТВ Нови Сад  и планирана је изградња подручја Топлане „Мишелук“ – шестог градског система, који није био обухваћен Генералним пројектом од 1978. године.

Одлуком Скупштине града, од првог јануара 1990. године, Новосадска топлана је изашла из састава „Електровојводине“ и наставила своју делатност као градско јавно предузеће, а 28. априла 1998. године је добила статус јавног комуналног предузећа.

Електроенергетски систем у Србији је обједињен 1991. године, а „ТЕ-ТО Нови Сад“ је преузела Електропривреда Србије (ЕПС).

У марту 1999. године је престала са радом привремена котларница за грејање ТВ Нови Сад због бомбардовања ТВ Нови Сад.

Наредна деценија је обележена интензивним реконструкцијама вреловодне мреже, а такође и уградњом нових котловских капацитета. Тако је на Топлани „Југ“ замењен постојећи вреловодни котао, а на Топлани „Запад“, уградњом два вреловодна котла, обезбеђена је квалитетна испорука топлотне енергије за становнике западног дела града.

Између осталог, 2010. године је изграђен повезни вреловод од Главне разделне станице до Топлане „Север“, да би крајем наредне године био започет спрегнути режим рада са „ТЕ-ТО Нови Сад“. Тиме је успешно завршена прва фаза реконструкције ове, друге по старости, топлане у Новом Саду.

У циљу унапређења односа с потрошачима, Новосадска топлана је отворила  канцеларију Одсека за односе с потрошачима на првом спрату ЈП „Спортски и пословни центар Војводина“. Новосадска топлана је својим корисницима омогућила да бесплатним позивом Корисничког сервиса добију све информације у вези са радом Предузећа, као и да буду путем СМС-а обавештавани о прекидима у испоруци топлотне енергије за грејање и припрему топле потрошне воде, насталих због радова на вреловодној мрежи који су у надлежности Новосадске топлане или радова на кућној инсталацији, чије је извођење у надлежности предузећа које одржава кућне инсталације.

Новосадска топлана је направила револуционарни корак компјутеризацијом процеса производње топлотне енергије. Процесом  потпуне аутоматизације система топлотних извора, тј. топлана,  обезбеђује се  комплетан надзор и управљање свим подсистемима топлана из једног централног диспечерског центра, чиме се постиже оптимална управљивост, максимална поузданост и ефикасност уз минималне губитке енергије. Реконструкцијом кућних подстаница уградњом електронских регулатора температуре и комуникационих уређаја за повезивање кућних подстаница на централни управљачки систем Новосадске топлане, остварена је аутоматизација комплетног процеса производње и дистрибуције топлотне енергије, што значи оптимизацију процеса кроз рационализацију потрошње енергента.

Данас, основни циљ Новосадске топлане је константно унапређење квалитета услуге и сарадње са корисницима. Захваљујући ефикасном пословању и савременој организацији, Предузеће доприноси општем развоју града и удобности живота грађана. Планови за будућност су подједнако амбициозни, а досадашњи успеси Топлану нипошто не ограничавају, већ јој само задају обавезу да буде још боља.